Школа некад - "Веселин Маслеша"Данашња католичка црква у барокном стилу саграђена је у периоду 1782-1784. Поред цркве налазила се и зграда у којој је била смештена католичка школа. Након II светског рата у згради некадашњег самостана католичке цркве 10. септембра 1949. године почела је са радом Осмогодишња школа број 1.
Народни одбор Општине Бачка Паланка 24. маја 1956. године доноси одлуку да се укине Осмогодишња школа број 1 и да се оснују две осмогодишње школе: „Веселин Маслешаˮ и „Клара Фејешˮ. За директора Осмогодишње школе „Веселин Маслешаˮ постављен је дотадашњи наставни инспектор Драгослав Лифка.
На истој седници издвојена су забавишта која су до тада била у саставу школске управе и основана је посебна управа забавишта. Обе управе почеле су са радом 1. септембра, а примопредаја је извршена између 1. и 15. септембра. У Осмогодишњу школу „Веселин Маслешаˮ уписано је 625 ученика - 446 у нижим и 179 у вишим разредима.
Здравствено стање ученика је оцењено као добро и према тадашњим записима били су добро одевени. Углавном су редовно похађали наставу, а уколико нису, позивани су родитељи на разговор са директором, након чега се проблем углавном решавао.
 О извођењу наставе бринула су двадесет и три наставника, директор и секретар. У нижим разредима предавало је дванаест учитељица, док је једанаест наставника радило у вишим разредима. Наставници су предавали предмете за које су стручни, али и оне за које су показивали интересовања и склоности. Када је основана, наша школа била је смештена у неколико зграда. Главна зграда налазила се на садашњој адреси, у Улици братства и јединства 22. Једно одељење налазило се у згради забавишта у Улици Иве Лоле Рибара, а комбиновано одељење од I до IV разреда налазило се на Новом Мајуру у згради која је припадала Војној установи Карађорђево. У главној згради било је осам учионица, четири кабинета, зборница, канцеларија и једна помоћна просторија. У приземљу су се налазили кабинети за физику, географију и историју, кабинет за цртање (адаптирани некадашњи тоалет), као и зборница и директорова канцеларија.
На спрату изнад степеништа налазио се магацин школске кухиње и кабинет за биологију и хемију, направљен од дела ходника. Ту је био и некадашњи директоров, а тада стан домара - послужитеља, који се састојао од две собе, кухиње оставе и ходника. У зградама у Улици Иве Лоле Рибара и на Новом Мајуру налазила се по једна учионица, с тим што је зграда на Новом Мајуру поседовала и стан за учитеља. Од укупно осамнаест одељења шеснаест је било смештено у главној згради (садашња зграда школе), а по једно одељење се налазило на Новом Мајуру и Калошу. Било је укупно дванаест одељења у разредној и шест одељења у предметној настави.
Тадашњи директор, као и сви после њега, истиче проблем недостатка простора. Школа је тада имала само десет учионица, па је услед недостатка простора због повећања броја ученика повремено радила у три смене. Проблем простора решавао се и повременим преласцима у зграду тадашње Гимназије, што је омогућавало рад у две смене.
Занимљиво је да је давне 1957/58. школа остварила стопроцентну пролазност, а од 735 ученика било је свега девет снижених оцена из владања и то 1 лоша и 8 врлодобрих.
Давних седамдесетих школа је имала спортски терен у близини школе, тзв. Грбавицу. Он је уступљен општини за стамбену изградњу, а заузврат је добијено обећање да ће школа добити фискултурну салу, чији пројекат постоји још од 1969. год. Временом, како се број ђака и даље повећавао, услед недостатка простора школа је принуђена да се сналази на разне начине. Ситуација је знатно побољшана након оснивања четврте основне школе.
 Школске 1983/84. школа добија и специјализоване кабинете за сродне предмете: хемију, биологију, историју, географију, те ликовну и музичку културу. С обзиром на то да школа и даље није имала фискултурну салу, часови физичког васпитања одржавају се на дворишту, у парку испред школе или у сали Специјалне школе "Херој Пинки". Повремене адаптације не решавају проблем простора. Уређиване су учионице, ходници и степениште, четири учионице опремљене су новим намештајем.
И поред отежаних услова рада, скученог простора и великог броја ђака, 1988/89. наша школа је проглашена за најуреднију, а исте године добија и Октобарску награду. „За 32 године постојања школу је завршило око 4 500 ђака, од тога 150 вуковацаˮ, изјавио је тадашњи директор Боривоје Милојковић.
Почетком деведесетих у јеку ратних дешавања у школу пристиже велики број деце са зараћених подручја. Највећи прилив избеглица из Хрватске био је почетком 1991, а већина њих се вратила кући већ током другог полугодишта. Годину су обележили страх и неверица, забране јавних окупљања, а школе су у два наврата престајале са радом и то 1-10. и 17-18. октобра. Није било ни традиционалних Уличних трка поводом Дана ослобођења града.
Од 1997. настава се поново одвија у две зграде. Део ученика, тј. трећи и четврти разред смештени су у приземљу бивше зграде ОШ «Десанке Максимовић». Уведена је тзв. вертикална настава и од те године школа ради у две смене према следећем: разредна и предметна настава подељена је у две одвојене смене. Наставници су одахнули јер се чинило да су коначно угледали светла 21. века. Организовањем овакве наставе побољшани су услови за рад.
| Школа данас - "Свети Сава"Почетак новог миленијума школа је започела са иницијативом о промени имена, млађим кадром, али ради и даље у старим условима. Школа је 2002. године променила име у "Свети Сава", освећене су просторије, а за школску славу узет је датум спаљивања моштију Светог Саве 10. мај. Након пресељења ОШ "Десанка Максимовић" на Синај (део града) наша школа у њиховој старој згради која се налази преко пута, између средњих школа, користи салу за физичко и доњи спрат од 5 учионица где су били смештени 1. и 2. разред и школска библиотека.
Нa Дан просветних радника 8. новембра 2005. отворен је и нови информатички кабинет. У дворишту је направљена летња учиoница, а породица Платнер донирала је забавни парк. Све је смештено у парк око школе. Око школе је део градског парка, док је у дворишту, око зграде лепо уређена зелена површина. Школа располаже са тереном за кошарку и једним тереном за мали фудбал и рукомет. Од 2005/6. године због оцене инспекције да је стара зграда преко пута неусловна и опасна за децу измештени смо из тог простора и радили смо пуне две године у три смене са скраћеним часовима. Те године школу похађа 684 ученика распоређених у 31 одељење: 15 одељења у разредној и 16 одељења у предметној настави.Због недостатка простора школска библиотека је премештена у некадашњу канцеларију и своју делатност обављала у прилично скученом простору али ће ученицима бити приступачне све потребне публикације. Библиотекар је време неусловног простора користио за детаљну ревизију библиотечких фондова и унос података у електронске каталоге. Онемогућено је извођење кабинетске наставе јер смо морали смислити начин како да у ову зграду сместимо сва одељења док се не дограде 4 учионице са библиотечко-информационим центром, што је остварено у 2007/8. години.
Захављујући напорима тадашње директорке Вере Агић, разумевању покрајинских власти школа је добила четири нове просторије, а у поткровљу изнад дограђеног дела и модеран библиотечко-информациони центар са две мале архиве и две просторије за индивидуалан рад  Фискултурну
салу и даље немамо, па наставници и ученици користе неадекватну просторију у
старој згради, тзв. малој школи. Због тога смо посебно смо поносни на традицију
добрих успеха школских спортских секција.
Иако радимо у скученим просторима велику пажњу поклањамо наставним средствима и образовној технологији . Школа има савремена наставна средства : видео бим, довољан број графоскопа, слајд-апарате, касетофоне, телевизоре, деведе-пројекторе, мноштво графофолија, слика, шема, рачунаре, полупрофесионалну камеру, дигитални фотоапарат, а интернет је спроведен у библиотеку, канцеларије и половину учионица.
Безбедност деце је на врло високом нивоу. Иако се налазимо у самом центру града прилази школи су јасно обележени, нема великих саобраћајница, околина школе и школско двориште су осветљени. Школа поседује видео надзор који покрива школску зграду и двориште, а чувара плаћају одељенске заједнице, тј. родитељи. У школи имамо свакодневну дистрибуцију квалитетне ђачке ужине коју узима већина наших ученика. Школа има од једное до две групе ученика у продуженом боравку.  |
