Упоредо са реализацијом овог плана сазнали смо и за пројекат које је покренуло Министарство просвете у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, а чији је главни промотер био Саша Ђорђевић. Наравно реч је о пројекту „Школа без насиља“ и ми смо међу првима и конкурисали да уђемо њега ( већ 2006) јер смо и до тада били промотери и заговорници и свих акција које су се залагале за здрав живот и активну улогу младих. Међутим, како нисмо имали спонзора морали смо сачекати још годину дана како би ушли у круг изабраних. Сплетом срећних околности запослени у АД Таркет-а, а пре свега захваљујући г-ђама Вери Петковић и Марији Важић које су имале довољно слуха да уоче важност овог пројекта те га подржале и у име ове организације обећале спонзорство – донацију ми смо обавештени да смо ушли у пројекат у другом кругу. Убрзо, 14. новембра 2007. је уследило и потписивање Меморандума о сарадњи између школе, УНИЦЕФ-а и АД Таркета које је реализовано у нашој школи уз пригодан програм.
У наредних годину дана одвијале су се активности којима су били обухваћени свих запослени, ученици, родитељи, а завршне активности биле су усмерене на ојачавању сарадње са локалном заједницом и стварању тзв. спољашње безбедносне мреже. Између осталог пројекат које се одвија у 7 корака предвиђао је бројне радионице како за ученике, тако и за родитеље, организовани су спортски сусрети, постављена кутија „поверења“ за ученике, активиран рад Вршњачког тима којег чине представници ученика који су заједно са Ђачким парламентом били иницијатори бројних акција, покренут је и Форум театар за оснаживање ученика да кроз сценски наступ укажу на моделе ненасилног разрешавања конфликтних ситуација, донета правила понашања за одељења а преко њих и правила на нивоу школе која гласе: Чувајмо школску имовину, Поштујемо другове и одрасле и пристојно их поздрављамо.