Школа без насиља

поставио/ла Славица Јурић 03.11.2016. 02:59   [ ажурирано 03.11.2016. 03:11 ]
школска 2006/07. 
Спроводећи захтеве реформе у образовању које је прописало Министарство просвете 2006. године при изради Школског развојног плана за трогодишњи период, између осталог истакли смо да је мисија наше школе да поред квалитетног образовања инсистирамо и на безбедности ученика те да у складу те мисије буде и визија наше школе: 
Сва су деца у нашем окриљу на сигурном путу и ка правом циљу. 
Реализујући активности предвиђене развојним планом направили смо бројне помаке мада су услови били крајње неповољни. Чак три године школа је радила у три смене услед недостатка простора, али нас то није омело на путу остварења наше мисије и визије. 


Упоредо са реализацијом овог плана сазнали смо и за пројекат које је покренуло Министарство просвете у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, а чији је главни промотер био Саша Ђорђевић. Наравно реч је о пројекту „Школа без насиља“ и ми смо међу првима и конкурисали да уђемо њега ( већ 2006) јер смо и до тада били промотери и заговорници и свих акција које су се залагале за здрав живот и активну улогу младих. Међутим, како нисмо имали спонзора морали смо сачекати још годину дана како би ушли у круг изабраних. Сплетом срећних околности запослени у АД Таркет-а, а пре свега захваљујући г-ђама Вери Петковић и Марији Важић које су имале довољно слуха да уоче важност овог пројекта те га подржале и у име ове организације обећале спонзорство – донацију ми смо обавештени да смо ушли у пројекат у другом кругу. Убрзо, 14. новембра 2007. је уследило и потписивање Меморандума о сарадњи између школе, УНИЦЕФ-а и АД Таркета које је реализовано у нашој школи уз пригодан програм.
У наредних годину дана одвијале су се активности којима су били обухваћени свих запослени, ученици, родитељи, а завршне активности биле су усмерене на ојачавању сарадње са локалном заједницом и стварању тзв. спољашње безбедносне мреже. Између осталог пројекат које се одвија у 7 корака предвиђао је бројне радионице како за ученике, тако и за родитеље, организовани су спортски сусрети, постављена кутија „поверења“ за ученике, активиран рад Вршњачког тима којег чине представници ученика који су заједно са Ђачким парламентом били иницијатори бројних акција, покренут је и Форум театар за оснаживање ученика да кроз сценски наступ укажу на моделе ненасилног разрешавања конфликтних ситуација, донета правила понашања за одељења а преко њих и правила на нивоу школе која гласе: Чувајмо школску имовину, Поштујемо другове и одрасле и пристојно их поздрављамо

Поштујемо школски час-слушамо једни друге и Трудимо се да улепшамо дан себи и другима у школи, а између осталог иако смо били у ткз. другом кругу школа обухваћених овим пројектом наши ученици и њихови наставници били су први који су угошћени у УНИЦЕФ- овим просторијама што је био посебан доживљај пре свега за ученике, а самим тим и изузетан подстицај за даљу реализацију овог пројекта.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Вршњачки тим

Да смо радили добро и да смо били успешни у реализацији као потврда стигао је позив за потписивање повеље о школи без насиља које је уприличено 9.априла у Београду а које су испратили и бројни домаћи медији придајући му адекватан значај. На самој конференцији коју је организовало Министарство просвете и УНИЦЕФ постигнут је и договор о даљој сарадњи између школа потписника као и о даљим активностима које ће се спроводити без обзира што је сам пројекат завршен. 


У сваком случају дубоко смо свесни да нас повеља обавезује да се још више и квалитетније односимо према проблему насиља и да учинимо све што је у нашој моћи да га је све мање и да школа заиста буде оаза безбедности и сигурности за сву децу која су у нашем окриљу.


Comments